Nazva ti mene moj sin Ambro sinoć iz Merike i reka mi vako: "Majko, sutra je Buš u Rvackoj i nemoj , majko, ne gledat ga sutra na televiziji. On ti je naš rvacki čovik i puno je učinija za nas."
Tako ti i bi. Već ojutra san zagrijala televizor, pa se ni Markanu nisam dala otirat s votelje.
Ama nebi se ja vami javila, da me nije nešta u srid sride srca pogodilo.
Ajde dobro ono avijon sletija, pa sletija, pa svaki sleti.
Ali mene ti jopet uzruja oni naš precednik Stipe Mesić.
Ma iznenadija je on i Buša, a kamoli mene.
Svira imna, pa i ja skoči s votelje, i osta ko svića cilih pet minuta.
Stavi Koviljka šaku na sisu, ali imam šta za vidit.
Svira merička imna, i Buš stavi ruku na sisu ko pravi domoljub. Gledan u Mesića, a on obisija ruke, ko da mu je obadvi netko otkino.
Ajd dobro neće na meričku, staviće kad zasvira naša lipa Rvacka. Ali jok!
Pođe svirat Rvacka imna Mesić jopet bez ruke na sisi. Ja iskolačila oči, oće oči iskočit od bisa. Kad providi Buš da Mesić ne meće ruku na sisu, tako li ti i on, brže bolje, spusti svoju desnicu.
Moram vam priznat da sam sva popizdila.
Ma ljudi moji kako bi bilo lipo vidit meričkog precednika s rukom na sisi dok svira lipa Rvacka imna.
Ili šta mislite ove baze - svira Rvacka imna, Buš stavija ruku , a Mesić svoje obisija. Kud li više radosti, i kud li više tuge.
Ajde jopet Mesić ko Mesić.....
Vengo gledan ja dalje, kad najednom u televiziju uskoči ona naša Anđa Postavljak.
Pomisli odma : " Ćeri ko je tebe tu dotra?"
Nije se šišala pogodine, maše rukan i priča ko usporen čovik, ko da je na tržnici u Kiseljaku. Ama ljudi moji di joj bi kravata, ispeglano odilo i gaće na oštru liniju.
Mogla bi ona positit onog smotanog fešn gruju. Ne zna da bi bila bolja od one moje sedamdesetogodišnjakinje Rakel Velč, kad bi mu se dala fešn namistit. Jedva san čekala da je skinu...... fala Bogu s televizije.
I da se nadovežen, a oni naši Zagrepčani mrtvi ladni, ko voda u ladnjaku. Nigdi nisan vidila da je netko pljesno rukan, malo Bušu mano rukon ili pozva ga na kavu.
E sad vi meni recite šta mislite da je Zagreb primistit u našu Jercegovinu.
J.eba ti mene kad se nebi skupilo milijun Rvata na svečanoj večeri vodek pod Ambaron u Veljacima.
Čovik Buš i njegova draga za cili život bi upantili nas Rvate, našu Rvatcku.
Vidili bi kako milijun ljudi drži ruku na sisi. Najili bi ih i napili, da ih ni oni veliki avijon ne bi moga ustrat unebo.
Ove lipe riči moje mašte malo me razgališe, ali valja se meni sinko vratit u stvarnost.
Osta ja tužna i jadna obišenih benbela, a Markan zuri u me ko da ću otić od njega naoni svit.
Mislin ja usebi: "Moj Markane baren ja tebe, ali virujem niti ti mene nećeš razočarat. Ajmo mi lipo u Ambar."
RSS feed komentara
