Digitalizacija javne uprave na BiH način

Na jed­noj od pred­sto­je­ćih sjed­nica Vijeća minis­tara BiH tre­bao bi se naći Zakon o elek­tro­nič­kom pot­pisu koji je kapi­talno važan za sve gra­đane Bosne i Her­ce­go­vine zbog pris­tupa digi­tal­nim uslu­gama, poput izda­va­nja rod­nih lis­tova, uslu­gama porezne uprave, ali i za kom­pa­nije i banke radi jed­nos­tav­ni­jeg pos­lo­va­nja.

Tre­nu­tačno u Hrvat­skoj ne morate izići iz obi­telj­skoga doma ako imate maleni adap­ter u koji utis­nete osobnu iskaz­nicu i sve spo­jite na USB port, nakon čega vam se otvara mali svi­jet kre­ira­nih usluga – od naru­či­va­nja za posjet liječ­niku ili za neke druge medi­cin­ske usluge, vađe­nja rod­nih lis­tova, pod­no­še­nja porezne pri­jave, pre­gleda vaše zem­ljišne par­cele, vađe­nja pot­vrde do pre­gleda dje­čjih ocjena u školi.

Sve je to moguće jer je Hrvat­ska davno, prije 20-ak godina, upravo kada je i BiH bila u uzletu, kre­nula u digi­ta­li­zi­ra­nje javne uprave i kre­ira­nje tzv. elek­tro­nič­kog pot­pisa koji olak­šava živote gra­đana, a još više podu­zeća, banaka i raz­nih ins­ti­tu­cija. Zakon o elek­tro­nič­kom pot­pisu done­sen je u BiH 2006. godine.

Među­tim, pre­preku za nje­govo puno pro­vo­đe­nje pred­stav­ljala je činje­nica da nad­ležna tijela nisu pra­vo­dobno doni­jela pod­za­kon­ske akte pro­pi­sane Zako­nom o elek­tro­nič­kom pot­pisu BiH. Pa ipak, tije­kom 2017. godine nad­ležna tijela doni­jela su neko­liko pod­za­kon­skih doku­me­nata, poput Pra­vil­nika o bli­žim uvje­tima za izda­va­nje kva­li­fi­ci­ra­nih pot­vrda, zatim Pra­vil­nik o mje­rama i pos­tup­cima upo­rabe i zaštite elek­tro­nič­kog pot­pisa, sred­stava za for­mi­ra­nje elek­tro­nič­kog pot­pisa i sus­tava cer­ti­fi­ka­cije, kao i Pra­vil­nik o evi­den­ciji ovje­ri­te­lja.

Tako­đer, nakon toga for­mi­ran je i Ured za nad­zor i akre­di­ta­ciju kao neo­visno tijelo pri Minis­tar­stvu pro­meta i veza BiH, nakon čega je sve stalo. Pro­blem je nas­tao u tome što srp­ska strana ne želi da sve to završi na držav­noj razini, dok je stvarni pro­blem tko će to nad­zi­rati i pos­toji li opas­nost od zlo­upo­treba tak­vih poda­taka. Za Bosnu i Her­ce­go­vinu bilo bi od ogrom­nog zna­čaja da se ovaj zakon i pod­za­kon­ski doku­menti usklade s EU smjer­ni­cama jer se zem­lji nudi ogro­man novac kako bi se pokre­nula digi­ta­li­za­cija javne uprave. Sve­jedno, BiH je debelo u zaos­tatku za regi­jom i EU-om.

U pos­lov­nom svi­jetu elek­tro­nički pot­pis u veli­koj mjeri olak­šava i ubr­zava pos­lovnu komu­ni­ka­ciju te je zami­je­nio kla­sične načine ugo­va­ra­nja pos­lova. Elek­tro­nički pot­pis zas­no­van je na asi­me­trič­noj krip­to­gra­fiji, što podra­zu­mi­jeva kori­šte­nje dvaju klju­čeva – pri­vatni za pot­pi­si­va­nje i javni za ovjeru pot­pisa. Pri pru­ža­nju ove usluge svaki gra­đa­nin dobiva svoj cer­ti­fi­kat.

Pri­mje­rice, akre­di­ta­ciju za izda­va­nje digi­tal­nih cer­ti­fi­kata u BiH mogu steći pravne osobe, poput držav­noga Minis­tar­stva pro­meta i veza te Agen­cije za akre­di­ta­cije, i oni su zadu­ženi za izda­va­nje jav­nih i taj­nih klju­čeva te za raz­mjenu jav­nih klju­čeva.
U Bosni i Her­ce­go­vini u regis­tru ovje­ri­te­lja kom­pa­nija Hal­com dos­tav­lje­nom pri­ja­vom ispu­nila je sve uvjete i tako stekla sta­tus povje­ri­te­lja za izda­va­nje kva­li­fi­ci­ra­nih elek­tro­nič­kih cer­ti­fi­kata. Pri­mjena elek­tro­nič­kog pot­pisa pove­zana je s prav­nim okvi­rom zem­lje koji je ure­đuje. U zem­ljama EU-a elek­tro­nički pot­pis koristi se za auten­ti­fi­ka­ciju na raz­li­či­tim sus­ta­vima ili za pris­tup raz­li­či­tim držav­nim i pri­vat­nim por­ta­lima – za pri­javu poreza, pris­tup doku­men­ta­ciji iz općin­skih i sud­skih ureda. Pri­mjena elek­tro­nič­kog pot­pisa je široka u kon­tek­stu raz­mjene doku­men­ta­cije unu­tar i izvan ins­ti­tu­cija. Naj­veća pred­nost ovakve upo­trebe elek­tro­nič­kog pot­pisa je ušteda vre­mena s jedne strane i jed­nos­tavno kori­šte­nje s druge strane.

EU još čeka

Da bi BiH sada ispu­nila oče­ki­va­nja EU-a, potrebno je doni­jeti još Zakon o elek­tro­nič­koj iden­ti­fi­ka­ciji i uslu­gama o pru­ža­nju elek­tro­nič­kih tran­sak­cija. Tim zako­nom bili bi obu­hva­ćeni elek­tro­nički pot­pis i elek­tro­ničke tran­sak­cije. Tada bi novi Zakon o elek­tro­nič­koj iden­ti­fi­ka­ciji sta­vio izvan snage ranije usvo­jeni zakon. Nešto brže od države išli su enti­teti, ali sve­jedno se ta priča jako sporo razvija. U Fede­ra­ciji Bosne i Her­ce­go­vine pri­hva­ćen je Zakon o elek­tro­nič­kom pot­pisu. No, za raz­liku od držav­nog.

Da bi BiH sada ispu­nila oče­ki­va­nja EU-a, potrebno je doni­jeti još Zakon o elek­tro­nič­koj iden­ti­fi­ka­ciji i uslu­gama o pru­ža­nju elek­tro­nič­kih tran­sak­cija. Tim zako­nom bili bi obu­hva­ćeni elek­tro­nički pot­pis i elek­tro­ničke tran­sak­cije. Tada bi novi Zakon o elek­tro­nič­koj iden­ti­fi­ka­ciji sta­vio izvan snage ranije usvo­jeni zakon. Nešto brže od države išli su enti­teti, ali sve­jedno se ta priča jako sporo razvija. U Fede­ra­ciji Bosne i Her­ce­go­vine pri­hva­ćen je Zakon o elek­tro­nič­kom pot­pisu. No, za raz­liku od držav­nog, fede­ralni zakon uskla­đen je sa smjer­ni­com Europ­ske unije te se neće morati nak­nadno uskla­đi­vati s držav­nim zako­nom kada bude done­sen u novoj formi. S druge pak strane, u Repu­blici Srp­skoj takav je zakon done­sen 2015. godine. Sada se vodi utak­mica o tome tko može obav­ljati pos­love cer­ti­fi­ci­ra­nja. Pos­toje raz­miš­lja­nja da posao nad­zora obav­lja državna agen­cija IDDEEA, no pos­toje otpori tak­vom raz­miš­lja­nju. Prema zah­tje­vima Europ­ske komi­sije, nad­zor nad cije­lim sus­ta­vom tre­balo bi obav­ljati samo jedno tijelo s državne razine, dok su isto­dobno enti­teti već u zakonu pre­dvi­djeli vlas­tita nad­zorna tijela. To će, zapravo, biti i naj­veći test vlas­tima: što je bit­nije – europ­ska buduć­nost zem­lje ili vlas­titi inte­resi.