Nakon egipatskog ropstva dio je židovskog plemena predvođen svojim poglavarom Čovijem došao čak do Balkana. Ne pitaj kako, ali došli su. Lingvističkim je procesom Čovi postao Dragan, a njegovi potomci – Rvati.
Ali Rvati k'o Rvati: nigdje mira nemaju. Dozlogrdio im život u federalnom plemenu pa pokupe svoje prnje i nazad u Egipat. Draganu je, kao vrhovnom poglavaru Rvata, bilo fino u federalnom plemenu. Imalo se, pilo se, jelo se ali Rvati ga natjerali pa eto… Mora se.
Dvadesetak je godina je hodao Dragan sa svojim narodom po pustinji i konačno dođe do Egipta. Zatraži da ga faraon Ramzes odmah primi. Dođe tako Dragan pred faraona Ramzesa, skide kapu i reče: "Pušćaj moj narod nazad u Egipat."
"Oho Draganče!“, zajedljivo će faraon, „Malo bi vi amo, malo bi tamo... E ne mere! Goni se nazad u svoju Federaciju. Ajmo džada!"
Dragan će njemu na to prijeteći prstom: "Ako nas ne pustiš, nadrljat ćeš k'o ćaća ti."
Ramzes uzvrati: "Evo, umro sam od stra'. Bolan ne mereš ti meni ništa. Prošlo je tvoje doba. Džada – rekoh!"
I ode Draganče od faraona, stade nasred Aleksandrije diže ruke u zrak, pogleda na svoj Rolex i reče: "Ajmo, Bože, šibaj po redu."
I zacrni se nebo, munje sijevnuše, tlo se zatrese i odjedanom... ništa. Razvedri se i opet bijaše kao prije. Ramzes sve to gledaše iz svoje palače. Na početku ga malo uhvatila trta ali čim se razvedrilo skoči do balkona i povika Draganu:
"Šta je, faco, šta je? Nema više žaba, škakavaca, gube, kuge i ostalih bolešćurina? Ostarilo se, jelda?“
Draganče se samo šeretski osmjehnu, odmahnu onom rukom na kojoj je Rolex i ode do rvackog logora da se pripremi za počinak.
Jutro zarudi, slavuji zagraktaše među trskama, blag povjetarac podigne nježne zavjese faraonove rezidencije, a zraka afričkog sunca probudi usnulog faraona. Diže se on sa zlaćane postelje, protegne i počeša kad odjednom začu strku na hodniku. Vrata se otvore i faraonov savjetnik Bogobojazni Ali Baba uleti zadihan i padne nice pred faraona te će plaho:
"Faraone, faraone, oj uzvišeni Ramzo! Dogodi nam se zlo i opako.“
"Šta je bilo, Ali Babo mudri? Što se to dogodi?"
"Aleksandrija…. Puna čovićevaca."
Faraon će znatiželjno: "Šta to reče, crni Ali Babo?“
Ali Baba promuca ridajući: "Čovićevaca, gospodaru, onih HDZ-ovaca! Teška nesreća, Ramzo, teška… To su bića koja su pola ljudi, a pola skakavci. Pojeli su nam sva skladišta žita, a sve su bojne kočije pretvorili u luksuzna vozila i sad se pijani suludo vozikaju po Aleksandriji. Piju, jedu i banče te ni za koga ne mare. Nijedno janje nije preživjelo…“
„Ma šta reče“ – raskolačenih će očiju Ramzes.
„Je, faraone. Ono što nisu pojeli, prodali su ciganima iz Nubije."
Zgrane se faraon i u trenutku problijedi od užasa: "Sumpora li im...Odmah mi zovi onoga Dragana. To je sigurno njegovo maslo."
Dođe Draganče nakon pola sata u pratnji Ali Babe i jednog čovićevca, stane pred faraona: "Pušći bolan moj narod nazad u Egipat!"
"Šta je bolan? Nisam ti ja Nedžad Branković! Ali Babo, zovi stražara!“
Uleti stražar, a Ramzes mu odmah naredi da ocapari glavu onom čovićevcu koji bijaše u Draganovoj pratnji. Stražar zamahne mačem i presječe HDZ-ovca na pola. No kako ga ovaj presječe, tako se od svake polovice stvori novi HDZ-ovac, tako da ih sad bijahu dvojica.
Faraon i Ali Baba zinuše od čuda: „Čuješ ti, Draganče… Dosta mi je ovoga svega. Vozi iz mog Egipta! Rvatima ovdje nema mjesta.“
"Vidit ćemo, faraončino jedna, čija mater crnu vunu prede." Prošapta Dragan više kao za sebe i sa svojom pratnjom teatralno napusti Faraonske dvore.
„Preuzvišeni Ramzese“, doda prepadnuto Ali Baba strašnim glasom, „mensečini da sila u ovom slučaju otpada….“
Dođe dan drugi.
Zora opet svanula, ptičurine propjevale, a faraon se probudio. Ustade se Ramzes, pogleda s balkona po Aleksandriji i vidje da nema više HDZ-ovaca. Pomisli Ramzes kako je sve to bio ružan san, ali u tom trenu dotrči Ali Baba i usplahireno će:
"Faraone, faraone, oj.. ovaj…faraone! Zlo i opako se dogodi."
Prenu se faraon iz turobnog zurenja u jednu točku: "Matere ti.. Šta je sad?"
"Svi su se naši prvorođenci pretvorili u jurišićevce."
„U šta to bolan?“
"U one HSP-ovce... Teška nesreća, Ramzese. To su bića koja su pola ljudi, a pola krmenja. Odjeveni su u crno, gojazni su, prežderavaju se, jedu sve što se može pojesti i stalno pričaju Egipćanima o tome kako trebaju biti ponosni štio su Egipćani, a za to im vrijeme pojedoše sve što imaju u kući"
"Zovi der Dragana.“
Dođe Dragan i stade pred faraona: "Pametnije bi ti bilo da pustiš moj narod nazad u Egipat. Jeftinije ćeš proć!"
"Nema šanse... Zadnji put ti govorim,“, Ramzes će ogorčeno, „pali motore i džada iz Egipta."
Okrenu se Dragan prema izlazu i dobaci iznerviranom Ramzesu: „Dobro, Ramzo, dobro…“
Dođe dan treći.
Sunce je obasjavalo Nil dok su svete mačke svojim mijaukanjem probudile faraona. Ustade se Ramzo, pogleda s balkona aleksandrijske ulice. Osjetio je onaj jutarnji mir i egipatsku bezbrižnost. Opet bijahu snovi ružni i mučne more.. Čekaj malo.
„Sunce li ti kalajisano… Ali Babo!“ - zaori se faraonov glas dvorima – „Đe mi piramida nestade?“
Eto ti Ali Babe žurnim korakom. Proviri iz hodnika, pade nice i plačnim će glasom:
„Rvati nam opet učiniše zlo i opako, milosrdni faraone. To je Draganovo maslo. Poslao je ljubićevce koji su kopali oko piramida pa su napravili klizište i, kukavna li je Kleopatra, piramide se urušile. Svemoćni Ramzese, nije samo nevolja u tome: njihovi radovi nam Nil zagadili, a, što se tiče onih njihovih prokopanih rupa, pola se Nila izlilo u te rupe i sad umjesto piramida stoji nekakvo jezero. Ljubićevci su inače HDZ-ovci. To su bića koja su…“
„Znam, znam… Pola ljudi, a pola nekakve živine.“ – prekide ga egipatski faraon.
„Nisu, Vaša.. ovaj…svjetlosti. Samo su pola ljudi, druga je polovica transparentna.“
„Nema veze. Izdat ću zapovijed mornarici da ih sve pokoka: pošalji tamo bojne brodove.“
„Ne bi išlo, Premudri.. Brodogradilište je propalo zato što su čovićevci preko noći postavili svog upravitelja tamo. Faraone, cijela država je u banani. I tako to..“
„Ajd smiri se. Zovi der mi Dragana.“
Pješčani sat nije ni došao do pola kad eto ti Dragana. Isprsi se pred faraonom, lupi štapom o mramorni pod i autoritativno povika: "Pušći moj narod nazad u Egipat."
Nemarno žvačući bobe grožđa faraon će mu Ramzes lagano se podsmjehujući:
„Prazan si: sve si svoje asove ispucao. Čime to me sad misliš uplašiti?“
"Ako nas ne pustiš u Egipat,“ – Draganče se zlokobno nasmija – „dovest ću ti sutra Lijanoviće..."
Ramzes se zaprepašteno skoči sa svog ležaja te mu zastade zrno u grlu: „Stani, brate, ako srca imaš! Sve ću pretrpjeti, ali Lijana nikako.“
Dragan je već bio žurno napustio faraonske dvore.
I Ramzes i Ali Baba se momentalno smrznuše od užasa.
I dođe dan peti, ali zora ne svanu. Tmasti se oblaci nadviše nad Aleksandrijom, a Egipćani se posakrivaše.
Ramzes uze ono najpotrebnije te smjestivši ženu i dijete u karavanu s najbližim suradnicima pojuri iz Aleksandrije na daleki zapad.
Ali Baba se diplomatski pridružio HSP-u i sad lamentira o pravoj viziji i sjedi u četiri nadzorna odbora.
Zahvaljujući rvatskim ambicijama Nil je presušio, a od plodne je egipatske doline ostala smrdljiva ravnica.
Ramzes je s ostalim egipatskim izbjeglicama dospio do Egejskog mora. Čuva ekološko-ribolovni pojas, čita komunistički Manifest i jede alge iz Crnog mora.
Nije neki život, ali bolje im je i to nego da su u istoj državi s Draganom i Rvatima.
