Poštovani branitelji, nemojte se uvrijediti zbog naslova. Meni i kad bi bilo teško, moj humor bi bio jači od toga. Smijeh je lijek!
Pratim vaše dane u šatoru, vašu korizmu.
Više nisam sigurna ni šta ono čekate? Usvajanje rezolucije, objavu registra?!? Bitno je da vi znate.
Kazem, čitam o vama na ovom portalu, a pročitam i većinu komentara i bacim koji biser kad osjetim potrebu. Često bude onih koji vas savjetuju da idete kući, pa zaključujem: boli neke vas šator.
Boli i mene. Ja bih vam, da mogu, podigla kuću, neki dom za branitelje, da vas ne bije 'macava bura' kao neku noć.
Razmisljajuci o ovima što ih, iz drugih razloga, boli vaš šator, pomislih kako bi bili sretni da se niste dogodili.
Dogodili se branitelji!
Vratili se. A bili su vas otpisali.
Smijem se. Moram. Sjetih se naslova: "Povratak otpisanih".
E, neka vas! Šta njih briga što nećete posaditi krumpire i krastavce?
Mozete i vi jedne godine jesti uvozne. Ili ce vas darovati oni kojima ste darovali slobodu. Ne brinite. Kako čujem, imate podršku. Neka ovo bude vaš odmor nakon četvrt stoljeća. Uostalom, vi odlučujete. Ovaj "ratni" put sami pišete i stvarate svoj registar.
Razmislite i raspitajte se gdje bi bilo zgodno preseliti šator do ljeta, ako se to čekanje odulji ili brzo ugrije. Negdje blizu mora ili neke rijeke. Kad je odmor, neka bude odmor.
Nadam se da razumijete moj humor.
Što se više radujemo, zlobnicima u ovom "specijalnom ratu" je teže.
Mozda ih porazimo smijehom.
Za zemlju ne brinite. Uradit će se. Urađena je i kad ste ratovali 90tih.
Treba samo malo organizacije. Vidimo se uskoro. Obojite jaja!
